Акција „Читајмо гласно“ поводом обележавања Националног дана књиге, 28. фебруара
Поводом националног дана књиге који данас обележевамо, Друга економска школа учествује са многим школама у Србији, у акцији „Читајмо гласно“ чији је циљ подстицање читања, као и неговање матерњег језика и културе читања. У оквиру ових активности определили смо се за речи нашег нобеловца Иве Андрића, чији смо јубилеј прославили прошле године, а које је он изговорио приликом доделе Нобелове награде за књижевност 1961. године.
Слоган наше овогодишње акције је: Читај да би живео! (Гистав Флобер)
На хиљаду разних језика, у најразноличнијим условима живота, из века у век, од древних патријархалних причања у колибама, поред ватре, па све до дела модерних приповедача која излазе у овом тренутку из издавачких кућа у великим светским центрима, испреда се прича о судбини човековој, коју без краја и прекида причају људи људима. Начин и облици тога причања мењају се са временом и приликама, али потреба за причом и причањем остаје, а прича тече и даље и причању краја нема. Тако нам понекад изгледа да човечанство од првог блеска свести, кроз векове прича само себи, у милион варијаната, упоредо са дахом својих плућа и ритмом свога била, стално исту причу. А та прича као да жели, попут причања легендарне Шехерезаде, да завара крвника да одложи неминовност трагичног удеса који нам прети, и продужи илузију живота и трајања. Или можда приповедач својим делом треба да помогне човеку да се нађе и снађе? Можда је његов позив да говори у име свих оних који нису умели или, оборени пре времена од живота-крвника, нису стигли да се изразе? Или то приповедач можда прича сам себи своју причу, као дете које пева у мраку да би заварало свој страх? Или је циљ тог причања да нам осветли, бар мало, тамне путеве на које нас често живот баца, и да нам о том животу, који живимо али који не видимо и не разумемо увек, каже нешто више него што ми, у својој слабости, можемо да сазнамо и схватимо; тако да често тек из речи доброг приповедача сазнамо шта смо учинили а шта пропустили, шта би требало чинити а шта не. Можда је у тим причањима, усменим и писменим, и садржана права историја човечанства, и можда би се из њих бар могао наслутити, ако не сазнати смисао те историје. И то без обзира на то да ли обрађује прошлост или садашњост.
Национални дан књиге Милица Стевановић 3_3
Национални дан књиге Анђела Милићевић_3_10
Национални дан књиге Александар Милић 3-7
