ПОСЕТА НАРОДНОМ МУЗЕЈУ
У петак, 28.10.2018. у оквиру пројекта „М као Музеј“, ученици 4-10 и 4-12, посетили су Народни музеј. Тематске области које смо имали као задатак да посетимо, а касније и обрадимо кроз разне задатке, биле су време праисторије и српско сликарство 18. и 19. Века.
Посету музеју је организовала и реализовала наставница социологије Јелена Колунџија.
Приказујемо вам један део белешке које су ученици начинили о сликару Паји Јовановићу.
Павле Паја Јовановић (Вршац, 16. јун 1859— Беч, 30. новембар 1957.) је био један од највећих српских сликара и типичан представник академског реализма.Убраја се међу 100 најзнаменитијих Срба. Паја Јовановић је много путовао и на тим путовањима налазио значајну инспирацију за свој рад.
Мајка Ернестина рано је умрла, а отац се убрзо поново оженио Маријом , која је била добра и брижна мајка. Јовановић је имао још петоро браће и једну сестру, и провео је детињство у веселој и срећној многочланој породици.
Паја Јовановић је веома рано показао склоност према цртању и сликању. Чини се да то и није било тако необично у окружењу у коме је живео. Његов отац Стева, врстан фотограф, имао је дара за сликарство (бављење фотографијом у то време захтевало је не само познавање фото-технике, већ и вешту руку за ретуш при изради слика).
Осим тога, у Вршцу, малој, а веома богатој вароши, могао је да види дела својих сјајних претходника: Арсенија Арсе Теодоровића (1767—1826; његове изузетне иконе), Павела Ђурковића (1772—1830; иконостас у Саборној цркви), Јована Поповића (1810—1864) – са његовим сином је друговао и често се затицао у његовом атељеу, фасциниран сликаровим радом: копијама старих мајстора, студијама природе, делима са религиозним темама.
Тако је Паја Јовановић и сâм почео да црта, најпре у тајности, копирајући црквене слике и проводећи сате у празној цркви коју је сматрао својим првим учитељем.
Међутим, упис на бечку сликарску Академију није био једноставан. Како је био без завршене гимназије и неодговарајућег узраста, од њега се тражило да претходно заврши гимназију и да похађа школу цртања код професора Махолца. Професорова наклоност, али и Пајин упоран и предан рад учинили су да убрзо постане најбољи ученик у овој школи.
Априла 1877. године уписује се на Општи сликарски течај бечке Академије, а од октобра исте године постаје редован студент ове школе и то код веома цењеног сликара и доброг ликовног педагога Кристијана Г.
Мирчета Милица, 4-10