Посета етнографском музеју

Дана 28. септембра 2018. године са професорком Јеленом Колунџијом и првом групом одељења 4-12, као и одељења 4-10 посетио смо Етнографски музеј у Београду. У оквиру ове изложбе упознао сам се са традицијом своје државе 19. и 20. века. Моју пажњу привукле су различите креације ношњи, које су зависиле од подручја Србије на ком је наш народ живео. Сазнао сам да је наша ношња кројена под утицајем различитих народа, као што су Словени и Мађари. Жене 19. и 20. века спавале су свега по два, три сата, јер су морале да спремају материјал, а касније и да кроје ношњу. Када мушкарци оду у рат, оне би преузимале и њихове послове. Ношње су најчешће прављене од природних материјала као што су лан и кудеља. Бојене су природним бојама, које су добијене од корова. Тако на пример, браон боја је добијана од ораха, црвена од цвекле или вишње, а плава боја је била веома ретка и користила се најчешће за појасеве. Јелеци и појасеви су држали људима кичму правом. Одећа је имала битан утицај у Србији 20. века. Одређивала је ко долази из ког краја.

Упознао сам се са са различитим занимањима, која данас и не постоје. Између осталог то су занимања, као што су: сакаџија, воскаџија, ткаља..

Најнасељенији део Србије била је Војводина, јер поседује веома плодно земљиште. Тај крај су насељавали многи народи, као што су: Мађари, Чеси, Русини (народ из Украјине), Румуни, Словаци. Сваки народ волео је да обележи своју кућу у духу народа из ког потиче. Тако на пример, Мађари су кречили кућу у зелену боју, Румуни у розе, а Срби су на кровним деловима волели да изрезбаре пекач за ракију.

На простору Војводине изграђено је око 300 ветрењача, а данас их је остало свега четири, које се користе за изложбе.

Ово је за мене било једно ново искуство, које ми је дало увид у начин живљења нашег народа у 19. и 20. веку.

 

Драшко Јоветић , ученик 4-12